5. Porez na sunčanje – Italija
U nekim italijanskim regijama, kao što su određene oblasti u Liguriji, postoji porez koji plaćaju turisti za korišćenje javnih plaža. Porez ide lokalnim vlastima, a argument je da se tako plaća održavanje obale. Cena nije velika, ali ideja da plaćate porez samo zato što želite da uživate u suncu deluje pomalo apsurdno. Ipak, Italijani tvrde da time štite prirodu.
4. Porez na televiziju – Velika Britanija
Britanci svake godine plaćaju “TV licencu” – porez koji se koristi za finansiranje BBC-a. Ako imate televizor ili čak gledate live stream javnih servisa, morate platiti ovu naknadu. Cena iznosi oko 159 funti godišnje, a kazne za izbegavanje mogu biti ozbiljne. Zanimljivo je da ovo uključuje i gledanje sa mobilnih uređaja.
3. Porez na šećer – Meksiko
U borbi protiv gojaznosti, Meksiko je uveo porez na zaslađena pića i visokokaloričnu hranu. Iako zvuči razumno, mnogi smatraju da ovaj porez najviše pogađa siromašnije slojeve, jer su ova pića često najpristupačnija. Porez je ipak doneo rezultate – smanjena je potrošnja gaziranih pića. Ipak, ostaje primer koliko fiskalna politika može direktno uticati na stil života.
2. Porez na tetovaže i pirsing – SAD (Arkansas)
U saveznoj državi Arkansas postoji dodatni porez na usluge koje uključuju tetoviranje, pirsing i slične estetske zahvate. Porez iznosi 6% i dodaje se na osnovnu cenu usluge. Iako su mnogi smatrali ovu meru diskriminatorskom, ona i dalje postoji. Opravdanje je da se ovim zahvatima često pristupa impulsivno, pa dodatni trošak može biti “filter”.
1. Porez na bebi imena – Švedska
U Švedskoj, roditelji su obavezni da ime deteta prijave i odobre kod poreske uprave. Ako ime nije u skladu s pravilima (na primer, ako je uvredljivo ili previše neobično), može biti odbijeno. U teoriji, ne postoji direktan porez na ime, ali administrativne takse i birokratija čine da ovo zvuči kao pravi “porez na kreativnost”. Najpoznatiji slučaj bio je kada su roditelji pokušali da dete nazovu “Brfxxccxxmnpcccclllmmnprxvclmnckssqlbb11116”.
